Emocionalna inteligencija - Ključ uspeha i sreće u životu

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). A šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije.

Šta je emocionalna inteligencija?

Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji - sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvara dobri odnosi, da se bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time koristan kako sebi tako i okolini.

Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu. To može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi, empatija.

Test emocionalne inteligencije

Za početak, probajte ovaj kratki test. Na pitanja odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno):

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem
7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid
10. Ponekad se osećam poniženo

Poželjni odgovori: 1-N, 2-T, 3-T, 4-T, 5-T, 6-N, 7-N, 8-N, 9-N, 10-N. Najvažnije je da budemo iskreni sa sobom i da shvatimo da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije - to se uči.

Može li se EQ razvijati?

Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob. Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije, da spozna sebe - ako to želi i da posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

Neurološka osnova emocija

Za naše emocije je kriva izvesna žlezda - amigdala koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija. Zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije - pre nego što stignemo da razmislimo o nečemu, mi zatičemo sebe kako smo već reagovali.

Impulsi iz amigdale upozoravaju nas: "Ovo je prepoznatljivo - dobro, loše, strašno, opasno". Zato nam se neko na prvi pogled može dopasti, a neko nam može samo uz veliki trud postati drag, iako za to nema nikakvih konkretnih razloga koje bismo mogli definisati.

Amigdale su nervno povezane sa mnogobrojnim moždanim centrima, pre svega neokorteksom, vizuelnim korteksom i talamusom. Obe žlezde sadrže mnogobrojne receptore i učestvuju u stvaranju neurotransmitera kao što su dopamin, serotonin, norepinefrin, epinefrin itd.

Kako upravljati emocijama?

Vladati sobom ne znači da treba potiskivati emocije, nego postizati ravnotežu kontrolom ekstremnih emocija. Potiskivanje unutrašnjih tenzija ili robovanje burnim reakcijama može dovesti do patoloških stanja kao što je depresija, anksioznost, nesavladivi napadi besa, panike, manijakalni ispadi.

Ne možemo svi uvek biti ni srećni niti uvek ljuti - pa ličili bi na smajlije. Život se sastoji iz prijatnih i neprijatnih osećanja. Za duševno zdravlje važno je umeti održati meru. Umeće samosmirivanja je neophodna životna sposobnost i veština.

Emocionalna inteligencija kod dece

Emocionalna inteligencija je urođena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspešno razvila. To je urođena mentalna sposobnost koja je osnova emocionalne osetljivosti i potencijala za savladavanje veštine upravljanja emocijama, što može imati dugoročan pozitivan efekat za zdravlje, sreću i život u celini.

Roditelji treba da prepoznaju emocije kod dece kako bi ih naučili da ih kontrolišu. Emocionalno osetljivo dete lakše će prepoznati nebezbedne, opasne i rizične situacije i reagovaće adekvatnije od ostalih vršnjaka.

Decu možemo da naučimo da uvek imaju mogućnost izbora, čak i kad ih preplave negativna osećanja. Na roditeljima je da nauče decu kako da upravljaju osećanjima. Ako su uspešni u tome, manja je verovatnoća da će deca prihvatiti cigarete, alkohol ili drogu. Ove zavisnosti su gotovo uvek rezultat neispunjenih potreba u porodici.

Praktični saveti za razvijanje EQ

• Budite svesni svojih emocija - prepoznajte ih i imenujte
• Vežbajte samokontrolu - brojite do 10 pre nego što reagujete
• Razvijajte empatiju - pokušajte da razumete tuđe osećaje
• Učite da rešavate konflikte konstruktivno
• Radite na motivaciji - postavljajte realne ciljeve
• Vežbajte aktivno slušanje - budite prisutni u razgovoru
• Prihvatite da emocije prolaze - ništa ne traje večno

Zaključak

Emocije i razum su nam dati kroz dve vrste inteligencije - obe jednako važne za uspeh i sreću u životu. Cilj je da naučimo kako inteligentno upotrebljavati svoju emocionalnost. Kontrola emocija ne znači njihovo potiskivanje, već razumevanje i upravljanje njima na način koji će nam omogućiti bolje međuljudske odnose, veću ličnu sreću i uspeh u svim oblastima života.