Sve što treba da znate o operaciji podizanja kapaka: Iskreno iskustvo i saveti

Već godinama sam znala da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima bio je genetski, a na desnom oku i posebno vidljiv. Oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja majka ima identičnu situaciju i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da non-stop podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna tog pokreta. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i izrazito funkcionalan.

Iskreno, nećemo da se lažemo: da li mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Nos sam operisala zbog devijacije još u mladim godinama, nakon jedne nesreće iz detinjstva - to sam morala da rešim. Ali podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela. Oduvek. I odlagala sam.

Moj izbor hirurga: dugogodišnje poverenje

Kod jedne specijaliste plastične hirurgije, dr Anice Jevremović, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Pored dugogodišnjeg poverenja, dr Anica Jevremović je poznata po svojoj detaljnosti; gleda svaku sitnicu, ima oštro oko i izuzetno je odgovorna. Ipak, unatoč svemu, odugovlačila sam.

Dr Anica Jevremović mi je prethodno dva puta radila niti na obrvama, kako bismo malo "otvorili" oko. Oba puta mi je iskreno rekla: "Niti služe da privremeno podignu obrve, i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju podizanja kapaka." I bila je u pravu. Oči jesu izgledale bolje i otvorenije dok je efekat trajao, ali to zapravo nije bio tretman za mene - to je bilo čisto odugovlačenje.

Konačna odluka: Vreme je za podizanje kapaka

I onda je odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine. Kada sam to zakazala, po svom običaju, "trubila sam okolo" šta planiram da uradim. Moj je stav da bi svima nama bilo lakše ako više pričamo o ovim stvarima, jer ćemo tako čuti iskustva, savete i upozorenja. I dok sam ja progovorila, odjednom je progovorila i cela masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već prošlo kroz podizanje kapaka, ali o tome ćute. Poštujem njihovo pravo, kao i moje pravo da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke, da se zna šta vas čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. Zato ću vam ispričati sve.

Proces i najčešća pitanja o podizanju kapaka

Ceo proces počinje detaljnim konsultacijama. Veoma je važno da znate šta da pitate svog hirurga tokom ovog razgovora.

Operacija se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su nervozniji, a kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, postoji opcija analgosedacije. To neki nazivaju stanjem u kome vas "malo šoknu i ničega se ne sećate". Ova opcija podrazumeva doplatu za anesteziologa.

Što se cene tiče, podizanje kapaka gornjih je uglavnom prilično ujednačeno. Donji kapci su obično nešto skuplji. Konkretne cifre uvek zavise od specifične situacije, izbora anestezije i paketa usluga koji hirurg nudi (da li su konsultacije i kontrole uračunate). Vaše je da sve to unapred detailno pitate.

Odgovor na pitanje koje sve plaši: NIJE BOLNO. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi čak i za skidanje konaca - nešto čega sam se i ja plašila, misleći da će me nešto čupkati i peckati. Zapravo, hirurg samo izvuče neku tanku strunu i baš ništa se ne oseća.

Moj primer: Oporavak dan po dan

Kući sam otišla odmah nakon intervencije. Imala sam deblje flastere koji su delovali zastrašujuće, ali jedini osećaj je bio kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Hirurg ih natopi nečim i začas ih skinu - nema čupkanja ni cimanja.

Nakon toga, stavljaju se novi, tanki flasteri koje sam nosila još narednih 6 dana. Čim su mi stavljeni, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala. Niko me nije gledao čudno. Iskreno, bila sam manje natekla od onoga što sam očekivala. Otečenost zaista zavisi od tehnike hirurga i specifične reakcije organizma.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam sve sem očiju i krenula da obavljam svoje obaveze. Nakon 7 dana skinuti su konci, a već nakon 10 dana, sa full šminkom, snimala sam sadržaj za društvene mreže. Tog 10. dana od operacije, snimala sam se i sa ajlajnerom - i malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da ga nosim bez ikakvih prepreka.

Dugoročni rezultati i razmišljanja

Nakon nekoliko meseci, ono na šta bih htela da osvrnem su stvari koje su me drugi pitali, ali sada sa još više iskustva.

Modrice nisu postojale, ali hematomi od operacije koji su bili gore, prirodno padnu dole. Ispod jednog oka imala sam manju fleku nakon 10 dana, koja je bila dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On vremenom bledi i postaje sve nevidljiviji. Kod žena koje sam upoznala, a radile su pre par godina, čak i kada se zagledate, ne vidi se ništa. Što se mene tiče, baš me briga za te male crtice koje sada imam, a koje začas prekrijem šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako, dok ožiljak lako učinim nevidljivim.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina i dalje vuče lice nadole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, ide na podizanje obrva, temporalni lifting ili lifting lica. Kome nije, odlazi na razne neinvazivne tretmane. Lice nastavlja da živi svoj život, a vi birate šta ćete dalje s njim. Retkim ljudima je potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam odlagala i jedina briga

Da, pitam se zašto sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja. Zašto sam se "glupirala" s nitima, tehnikama šminkanja i slično? Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke su svi generali, pa i ja. Sada kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam kao izubijani vanzemaljac veoma dugo, da neću zbog toga moći da radim…

Jedino se nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Verujem da ovo važi samo za mene, jer nemaju svi tu privilegiju da svog hirurga poznaju toliko dugo. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala da li će biti dobro. Ja sam to jednostavno znala. A upravo to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo tome slično. To tražite, to pronađite, i sve će biti u savršenom redu.

Nakon podizanja kapaka osećam se oslobođeno, samopouzdanije i preporodjeno. Moj primer je samo jedan od mnogih, ali nadam se da će vam pružiti jasniju sliku i hrabrost ako razmišljate o ovom koraku.