HPV Virus i Kondilomi: Sve Što Treba da Znate

Kondilomi, papilomi, genitalne bradavice - sve su to nazivi za veoma neprijatnu virusnu i polno prenosivu bolest. Ova bolest izazvana je humanim papiloma virusom (HPV) i može biti izuzetno neprijatna zbog teškog lečenja, gotovo nemogućnosti potpunog uklanjanja virusa iz organizma, kao i mogućnosti da pređe u karcinom.

Šta su kondilomi i kako nastaju?

HPV virus izaziva kondilome prianjajući za epitelne ćelije kože i sluzokože, najčešće genitalnog regiona - vagine, anusa i penisa, ređe kože testisa. Virus ceo svoj životni ciklus završava na površini sluzokože, pa se ne može dijagnostikovati analizom krvi.

Postoji preko 80 identifikovanih papiloma virusa, a 30 izaziva polne kondilome. Oni su klasifikovani po brojevima i većina je bezazlena po pitanju prelaza u rak. HPV tipovi 16, 18, 31 i 45 stvaraju ravne i skoro nevidljive bradavice koje mogu postati maligne, dok HPV 6 i 11 predstavljaju najčešće uzročnike kondiloma koji su lako uočljivi i ne izazivaju rak.

Kako se prenosi HPV virus?

HPV se prenosi seksualnim putem, čak i blagim dodirom dve sluzokože, kao i vertikalnom transmisijom sa majke na dete. Novorođenče često biva inficirano i dobija laringealne papilome (kondilome u grlu). U teoriji su opisani i kondilomi na usnama i u usnoj duplji kao posledica oralnog seksa, ali je ova pojava u praksi dosta retka.

Moguće je i širenje kondiloma po telu - prenošenje virusa sopstvenim rukama sa svojih bradavica na neinficirana mesta. Važno je napomenuti da osoba koja je jednom zaražena kondilomima nikada ne može potpuno da se oslobodi virusa, već samo posle lečenja gubi manifestacije istog - virus ostaje prisutan, ali imunološki sistem ga drži pod kontrolom.

Klinička slika i simptomi

Kondilomi se najčešće nalaze u anogenitalnoj regiji. Kod muškaraca se pojavljuju na prepucijumu, frenulumu, sulcusu coronariusu penisa i otvoru uretre, dok se kod homoseksualaca mogu naći i na anusu i donjem delu rektuma.

Kod žena se najčešće nalaze na zadnjem zidu vestibuluma vagine, velikim i malim usnama, perineumu, ređe u vagini i na grliću materice. To su obično mekane, izdužene papilomatozne tvorevine, često na peteljci, sa karfiolastom površinom beličaste ili ružičaste boje. Moguća je sekundarna infekcija, maceracija i krvavljenje.

U početku su mali, ali kasnije mogu narasti i postati vrlo voluminozni. Najveći problem predstavljaju kod žena, jer su često teško pristupačni za lečenje, a zbog toga što su bezbolni, dugo mogu ostati neprimećeni.

Dijagnoza kondiloma

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, ali mogu biti potrebna i dodatna ispitivanja kao što su:

• Histološka ispitivanja
• Ultrastrukturna ispitivanja
• Imunološka ispitivanja

Važno je naglasiti da je potrebno tražiti drugo mišljenje pre nego što se odredi terapija, jer su poznati slučajevi pogrešne dijagnoze. Neki lekari mogu pogrešno dijagnostikovati kondilome umesto polipoze koja nastaje zbog povećanog lučenja vaginalnog sekreta, a koja nije opasna i prolazi sama od sebe.

Metode lečenja kondiloma

Lečenje kondiloma je individualno i može biti:

• Krioterapija (spaljivanje tečnim azotom) - bezbolna metoda koja se ponavlja svaka 3-4 dana do nestanka bradavica
• Podofilotoksin (0,5% rastvor) - tečnost koja se stavlja na bradavicu
• Rastvori trihlorsirćetne kiseline
• 5-fluoracil krema
• Laser terapija - posebno efektna za unutrašnje kondilome (vaginalne i rektalne)
• Hirurško uklanjanje

Sve navedene metode leče samo manifestacije HPV-a, a ne bave se uzrokom - samim virusom. Novija istraživanja su usmerena ka pravljenju vakcina i korišćenju interferona u terapiji kondiloma.

Tokom lečenja savetuje se apstinencija od svakog polnog kontakta, jer bilo koje trenje inficiranog mesta dovodi do rasipanja virusa. Lečenje može trajati od nekoliko nedelja do godinu dana, zavisno od slučaja.

Kondilomi kod trudnica

Kondilomi se često nalaze kod trudnica i tada pokazuju ubrzano širenje zbog pada imuniteta. Lečenje mora da se sprovodi u toku cele trudnoće, a moguće je raditi laserske vaporizacije kondiloma vagine i vulve. U slučaju izraženih promena na grliću materice, laserska vaporizacija se radi 15-20 dana pre termina porođaja, bez rizika za majku i plod.

Prevencija - HPV vakcine

U Srbiju je pre nekoliko godina stigla vakcina protiv raka grlića materice, koja se u većini zemalja primenjuje kao obavezna. Ove vakcine deluju na kancerogene tipove HPV virusa i time blokiraju ovaj virus da dovede do pojave karcinoma.

Vakcine se daju u tri doze i preporučuju se devojkama u dobi između 9 i 26 godina, sa najboljim efektom u slučajevima gde prethodno nije bilo genitalnih infekcija. Cena po vakcini je oko 150 evra.

Statistike pokazuju da svakog dana jedna žena u Srbiji umre od raka grlića materice, a godišnje se otkrije oko 1.400 novih slučajeva. Ova bolest je na drugom mestu po učestalosti uzroka smrti žena širom sveta, a Srbija je u samom vrhu po broju obolelih.

Zaključak

Kondilomi su neprijatna pojava koja može izazvati veliku psihološku nelagodnost. Ključne stvari koje treba zapamtiti su:

• Uvek tražiti drugo mišljenje pre početka terapije
• HPV je prisutan u velikom broju populacije, ali samo u nekim slučajevima dovodi do pojave kondiloma
• Postoji više metoda lečenja, a izbor zavisi od konkretnog slučaja
• Prevencija, uključujući vakcinaciju, može značajno smanjiti rizik od razvoja raka grlića materice
• Važno je održavati jak imunološki sistem koji može kontrolisati virus

Ukoliko primećujete bilo kakve promene u genitalnom području, obavezno se konsultujte sa lekarom. Rana dijagnoza i lečenje mogu sprečiti dalje komplikacije.